Epidemija infekcija
Čest razlog dolaska pacijentkinje ginekologu je pojačana vaginalna sekrecija, koja je uvek znak genitalne infekcije. Često je praćena svrabom, pečenjem, žarenjem, bolovima i smetnjama pri mokrenju. Kako se kod zdravih žena nalazi vrlo širok spektar bakterija, teško je utvrditi koje od njih su odgovorne za infekciju.

Danas se može govoriti o jednoj vrsti epidemije infekcija koje se prenose seksualnim putem. Za to je tipičan primer infekcija mikroorganizmom gonokok (gonoreja) i bakterijom Chlamidia trachomatis. To je rezultat liberalizacije seksualne aktivnosti, ranijeg započinjanja seksualnog živofa i povećane seksualne aktivnosti, seksualne aktivnosti sa više partnera, povećane mobilnosti stanovništva, alkoholizma, narkomanije, prostitucije.

Infekcije genitalnih organa prenose se najčešće polnim odnosima, ali je neke infekcije moguće preneti predmetima i rubljem koje žena upotrebljava, preko kade i bazena. Prenos infekcije sa majke na dete za vreme nege deteta takođe je moguć.

Grupe sekreta
Vaginalni sekret se deli na osnovu mikroskopskog pregleda u 6 grupa čistoće prema bakteriološkom nalazu.

Kod I grupe vaginalnog sekreta nalaze se samo Doderleinovi bacili sa deskvamiranim epitelnim ćelijama vagine. Ova grupa se smatra normalnom, kao i II grupa, kada se u sekretu nalaze retki leukociti i malo bakterija.

Kod III grupe vaginalnog sekreta postoji znatno povećanje bakterija, najčešće iz familije koka (Streptococ, Stafiiococ, Enterococ) i Ešerihije coli, uz znatno povećan broj leukocita. Sekret je obilan, gnojav, neprijatnog mirisa, žućkastomrk ili žućkastozelen. Leči se antibioticima.

U IV grupu vaginainog sekreta spada gonoreično oboljenje (gonoreja) koje se prenosi polnim odnosom. Izaziva ga mikroorganizam gonokok. Gonoreja je stara bolest koja zadaje nove probleme, jer se i pored efikasne terapije, broj obolelih poslednjih 20ak godina u razvijenim zemljama povećava. Za razliku od većine polnih bolesti, gonoreja u prvom redu pogađa muškarce. Manifestuje se jakim pečenjem pri mokrenju, mutnom mokraćom, jakim bolovima i gnojnim iscedkom.

Kod žena su simptomi slabije izraženi: neznatan bol i pečenje pri mokrenju što može da liči na upalu bešike, bol u donjem delu stomaka oskudan beli sekret koji se teže primećuje.

Nepravilno lečenje ili zapuštanje ove bolesti ima slične posledice kod muškaraca i žena. Kod muškarca začepljenje samnih kanala, a kod žene začepljenje jajovoda, pa se kao posledica može javiti sterilitet. Zaražena majka može preneti infekciju na novorođenče što se ispoljava kao gonokokna upala očiju.

Na širenje infekcije značajno utiču tzv. asimptomatske infekcije. U akutnoj fazi upale javljaju se opšti znaci infekcije, temperatura i malaksalost. U kasnijem toku oni nestaju.

Lečenje gonoreje je može biti kompleksno, a razlozi su otpornost gonokoka, udruženost infekcije sifilisom ili hlamidijama, lokalizacija gonokokne infekcije. Gnoreja se leči antibioticima i već posle nekoliko dana simptomi nestaju i vrlo brzo dolazi do izlečenja. Međutim, gonokoki, kao i drugi mikroorganizmi, postepeno razvijaju otpornost na antibiotike, pa se neki od oblika ove bolesti već danas veoma teško i dugo leče.

Kod V grupe vaginalnog sekreta pored dosta leukocita i patogenih bakterija (koka i bacila) predominira parazit Trihomonas vaginalis.

Najvažniji simptomi su obilna žutozelena sekrecija iz vagine koja ima karakterističan neprijatan miris, zatim osećaj svraba i pečenja, nabubrelost vaginalne sluzokože, česti bolovi pri odnosu. Infekcija zahvata matericu i mokraćni kanal. Muškarci imaju tegobe pri mokrenju, a može doći i do upale genitalnih organa. Prisustvo trihomonasa u vagini mnogo je češće nego što pokazuje procenat trihomonadnog kolpifisa. Kod velikog broja žena trihomonas u genitalnim organima ne izaziva nikakve simptome. Simptomi se vrlo često primećuju nakon menstruacije, kada su uslovi za razmnožavanje ovog parazita posebno povoljni. Kod oko polovine zaraženih žena simptomi su slabo izraženi. Kod oko četvrtine žena simptomatologija može biti veoma izražena i izazvati velike neugodnosti i neprijatnosti. Tablete, u kombinaciji sa vaginaletama se uzimaju 710 dana, a lečenje se ponavlja posle 15 dana.

U VI grupi vaginalnog sekreta nalazi se gljivica Candida albicans u znatnom broju, leukociti i gnojne bakterije. Kod infekcije kandidom najčešći simptom je intenzivan svrab u predelu spoljašnjih genitalija i vagine. Sekret je gust, beličast, sirastog izgleda, ponekad kiselkastog mirisa. Tri četvrtine žena kod kojih je izolovana kandida su bez tegoba. Neizlečena bolest može da izazove upalu jajovoda što može biti uzrok neplodnosti, a može da se proširi i na matericu i jajnike.

Kandidijaza je česta u trudnoći i kod obolelih od diabetes mellitusa. U trudnoći, infekcija kod novorođenčeta može da izazove teški oblik konjuktivitisa ili upalu pluća. Primenom antimikotika širokog spektra utiče se na razvoj normalne flore u vagini što sprečava intenzivniji razvoj ove infekcije. Kandida se leči lekovima protiv gljivičnih oboljenja a po savetu lekara.

Mogu postojati i mešovite grupe vaginalnog sekreta (III i V, III i VI). Stepeni čistoće vaginalnog sekreta od III do VI grupe su patološki i zahtevaju odgovarajuće lečenje.

Podela vaginalnog sekreta u grupe čistoće služi samo za grubu orijentaciju, da li se radi o normalnom ili patološkom sekretu.

Pre svakog lečenja potreban je detaljan opšti i ginekološki pregled žene sa ciljem da se otkrije pravi uzrok vaginalnog fluora. Prilikom uzimanja anamneze treba se obavestiti o kakvom se sekretu radi i koliko dugo traje. Potrebno je saznati da li se pojačana vaginalna sekrecija pojavila posle porođaja, pobačaja ili uskoro posle polnog odnosa. U svakom slučaju patološkog vaginalnog sekreta potrebno je uzeti vaginalni i cervikalni bris na bakteriološku kulturu i antibiogram, radi efikasnijeg lečenja. Efikasna terapija patološkog vaginalnog sekreta je moguća samo ako se zna kakva je infekcija u pitanju.

Osnovni principi. terapije kolpitisa su uništenje uzročnika infekcije, obnavljanje normalne vaginalne flore i normalne kiselosti vagine i regeneracija vaginalnog epitela.

Profilaksa kolpitisa sastoji se u striktnom sprovodenju lične higijene i higijene polnih organa, u izbegavanju nepotrebnih intervencija na unu trašnjim polnim organima, naročito u izbegavanju namernih pobačaja. U profilaksi kolpitisa, pored podizanja zdravstvene i higijenske svesti, važnu ulogu ima i širenje kontracepcije.

Ne živite u zabludi
Za prenošenje bolesti je dovoljan samo jedan polni odnos. Obavezno je lečenje oba partnera, inače su recidivi vrlo česti. Nijedna infekcija se ne leči spontano i potrebno |e obavezno potražiti lekarsku pomoć. Na ove bolesti se ne stiče imunitet i kad god se dode u dodir sa mikroorganizmom postoji mogućnost zaraze. Cim se javi sumnja na neku infekciju treba se suzdržati od polnih odnosa sve do završetka lečenja.

Nastanak kondiloma izaziva Humani Papiloma Virus - HPV, koji se povezuje sa rakom grlića materice. Zato je neophodno da se na vreme dijagnostikuje i na najbolji mogući način leče sve njegove kliničke manifestacije. 0 ispoljavanju, dijagnostici i načinima lečenja kondiloma, razgovarali smo sa dr Igorom Jeremićem, specijalistom ginekologije i akušerstva.

Gde mogu da se pojave kondilomi i kako izgledaju? Do infekcije dolazi kada u toku seksualnog kontakta humani papiloma virus prodre kroz mikrotraume na koži i sluzokoži genitoanalne regije kod oba pola. Kondilomi mogu da izgledaju kao klinički jasno vidljive bradavičaste formacije pojedinačne ili slivene, kada se govori o formi šiljastih kondiloma, ili kao klinički jasno nemanifestne ali kolposkopski jasno vidljive promene na sluzokoži malih usana, zidovima vagine ili grliću, kada se govori o ravnim kondilomima. Kondilomi kod žena se najčešće razvijaju na koži velikih usana, perineumu, perianalno, analno i nešto ređe na malim usnama, zidovima vagine i grliću materice (cerviksu). Kod muškaraca se najčešće javljaju na prepucijumu, korenu penisa, perianalno i analno.

Kako se prenose kondilomi?
Kondilomi se prenose prilikom prvog seksualnog kontakta u oko 65 odsto slučajeva. Smatra se da su 70 odsto muškaraca nosioci visokorizičnih humanih papiloma virusa, ali da zbog otpornosti njihovog organizma ređe dolazi do manifestacija. Vreme inkubacije kod žena je od tri nedelje do osam meseci, dok kod muškaraca može da bude i do tri godine.

Zašto je neophodno lečenje kondiloma? Zbog čega se često dovode u vezu sa rakom grlića materice? S obzirom da kondilome izaziva humani papiloma virus, direktno se dovode u korelaciju sa rakom grlića materice. U Srbiji su rak grlića materice i rak dojke na prvom mestu po broju obolelih žena. Kondilomi su seksualno prenosiva bolest, a danas postoji preko 100 tipova HPVa. Od toga, 75 vrsta virusa napada genitalnoanalni predeo, dok su 25 vrsta uzročnici određenih displastičnih promena na grliću materice, vulvi i vagini. Postoje visokorizični, srednje rizični i niskorizični tipovi humanog papiloma virusa. Niskorizični se dovode u vezu sa kondilomima, dok se visokorizični dovode u vezu sa rakom grlića materice. Kondilome izazivaju niskorizični tipovi HPVa (6 i 11), ali se prilično često otkriva i «mešana» infekcija, sa visokorizičnim tipovima (16 i 18).

Nije tako retko da prilikom pregleda, prvenstveno govorim o kolposkopskom pregledu, otkrijem promenu na grliću materice. Kada se ta promena ispita (biopsija, loop ekscizija), često nalazim promene visokog stepena (HSIL). Upravo zbog toga je veoma važno da se pri dijagnostici kondiloma uradi kompletan ginekološki pregled, koji podrazumeva Papanikolau test i kolposkopiju.

Ona je značajna ne samo za otkrivanje promena na grliću materice, već i za otkrivanje premalignih i malignih stanja na vulvi i vagini. Dobar kolposkopski pregled često otkriva udružene subkliničke forme kondiloma na unutrašnjoj strani sluzokože malih usana, koji predstavljaju mesto rasejanja humanog papiloma virusa kako prema spoljašnjem, genitalnoanalnom predelu, tako i prema grliću.

Kako mogu da se leče kondilomi?
Postoji mnogo pristupa za tretiranje polnih bradavica, koji uključuju eksciziju i vaporizaciju laserom, radiotalasima, tečni azot, podofilin, hirurško isecanje, termokauter, imunološku terapiju. Genitoanalno područje je veoma osetljivo. Uostalom, svako tkivo je osetljivo na traumu i «vraća» onako koliko ga oštetite. Ako se ošteti manje, biće bolje zarastanje, a čim je bolje zarastanje mogućnost infekcije je svedena na minimum. Genitoanalno područje je preplavljeno bakterijama i svako menjanje uslova može da dovede do bakterijske infekcije. Radiotalasna tehnika se pokazala izuzetnom kada je u pitanju terapija kondiloma. Po mom mišljenju, neke od njenih prednosti u odnosu na ostale postupke, dovoljan su razlog da se pacijenti opredele za radiotalasnu tehniku kao metodu izbora.

Važna preporuka
Pred ovim oboljenjem nikako ne treba zatvarati oči. Čim primetite najmanje promene, odmah se obratite lekaru. Nemojte da slušate savete, poput: «Pustite da se infekcija raširi, pa će da prođe sama od sebe». To nije tačno! U rešavanje problema mora da se krene odmah, bez obzira koliko to neprijatno izgledalo.

Radiotalasna tehnika
• Omogućava dobar terapijski efekat kada je reč o poinim bradavicama i najmanje moguće lateraino oštećenje tkiva.
• Intervencije se izvode samo u lokalnoj anesteziji, bez obzira na lokalizaciju, rasprostranjenost kondiloma, starost pacijenta i fiziološko stanje organizma.
• Ostećenje okolnog zdravog tkiva je minimalno, a mesta sa kojih su uklonjeni kondilomi su bez opekotina i karbonifikacije.
• Dobra je preglednost u toku intervencije, a minimalno krvarenje pruža priliku da se promene u potpunosti uklone.
• Oporavak je izuzetno brz, bez obzira na rasprostranjenost i lokalizaciju kondiloma, nema ožiljaka, a vraćanje normalnom seksualnom životu je moguće nakon dve nedelje.
• Ovo je metoda izbora za lečenje kondiloma u trudnoći, kao i za osobe sa perianalnom i analnom iokalizacijom.
• Stepen recidiva (ponovnog vraćanja) je ispod pet odsto.